Za ljude, svaka fizička povreda i psihička trauma je teška. Za radnike “Kolubare”, za njihove porodice i samo Preduzeće, svaki nesrećni slučaj na radnom mestu je previše bolan. Naročito ako je reč o smrtnom ishodu, to ostavlja dubok trag na sve.

Po broju povreda na radu i smrtnih slučajeva tokom radnog vremena, “Kolubara” je na neslavnom prvom mestu u odnosu na ostale velike sisteme u državi. Ljudi se povređuju, ginu ili umiru na poslu, skoro kao da je ratno stanje.

 

Činjenica je da su radni uslovi u proizvodnim delovima “Kolubare” izuzetno teški. Činjenica je, takođe, da nema dovoljno proizvodnih radnika, da su mašine i oprema dotrajali, da su veliki pritisci na zaposlene da se što više proizvede i da je upravo na onima koji rade teret i najveći. Ljudi dolaze na posao opterećeni ekonomskom situacijom, porodičnim problemima…

 

Poslednjih nekoliko godina i poslovodstvo “Kolubare”, kao i rukovodioci pogona, insistiraju i traže da se maksimalno poštuju propisi o bezbednosti na radu. Konačno, zdravlje i sigurnost zaposlenih na radnom mestu postalo je prioritet u odnosu čak i na proizvodnju. Maksimalna briga za zaposlene postala je ne samo zakonska obaveza, već i lična briga rukovodstva.

 

Bezbednost i lična sigurnost pre svega. U svakom trenutku i na svakom mestu u svakom pogonu “Kolubare”.

Ali, niko i ništa ne može nas sačuvati, ako se sami ne čuvamo. I sebe i one oko sebe. Zato još jednom, lična bezbednost je najvažnija, pre svega ostalog.